Želimir Žilnik: Film iz Turije se prikazivao širom sveta

Jedan od najznačajnijih srpskih nezavisnih reditelja Želimir Žilnik (75) obeležava 50 godina rada, a tim povodom je u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu od 14. decembra do 2. februara otvorena izložba i retrospektiva njegovih filmova.

Ona obuhvata foto-dokumentaciju snimanja Žilnikovih filmova, projekcije, predavanja i masterklas sa režiserom. Čuveni režiser u svoj bogati opus upisao je i “Staru školu kapitalizma“, film iz 2009. godine koji je snimao u Turiji i srbobranskom ataru, a glavni glumci i epizodisti bili su Turinci.

Sve ovo bio je razlog da se Želimir Žilnik u utorak, 26. decembra 2017. ponovo pojavi u ovom mestu sa ciljem da vidi gde su i šta rade ljudi koji su zahvaljujući njemu na filmskom platnu obišli svet.

One je u razgovoru za “Radio Srbobran“ priznao da je hteo da sazna je li to iskustvo za njih bilo prijatno ili frustrirajuće, da li su dobili pohvale od strane sugrađana ili su pak, kritikovani.

– Kada smo se sreli, imali smo utisak kao da smo se juče rastali. Kazali su nam da su dobro prošli posle filma, što se i dešava u najvećem broju slučajeva. Vek trajanje “Stare škole kapitalizma“ je neočekivano dug, pa tako i danas često bude uvršten u gotovo svakoj mojoj retrospektivi, a što je još zanimljivije, u mnogim dalekim zemljama izaziva reakcije ljudi koji su bili u sličnim brigama – poručuje naš sagovornik.

Poslednje njegovo iskustvo potiče iz Argentine, tačnije Internacionalnog festivala Mar del Plata, najvećeg na južnoameričkom kontinentu.

– Na tom mestu svake godine bude po jedna retrospektiva starih reditelja, a ja sam prošlog meseca imao tu čast da se predstavim sa 19 ostvarenja. Među njima se našla i “Stara škola kapitalizma“ izazvavši reakcije tamošnjih radnika koji se nalaze na ulicama u sindikalnim borbama. Oni su me, nakon diskusije, zamolili da Turincima prenesem poruku da su sa velikom pažnjom gledali film i slušali njihove argumente. I to je jedan od razloga zbog čega sam ovde – otkriva Žilnik.

Priznati reditelj se vraća osam godina unazad, u vreme kada je počeo da snima ovo delo koje govori o jednoj od najdramatičnijih i najprećutkivanijih tema u tranziciji kod nas i u svetu.

– Prvi naš susret je bio ispunjen neizvesnošću, jer ni glumci ni ja nismo znali sa kim imamo posla. Ali već za nekoliko dana sve je funkcionisalo. Film govori o tome kako je došlo do nove raspodele, otimanja društvenog bogatstva i pretakanja u ruke malog broja privatnika. To je surov proces, a glumci su i sami imali iskustva sa privatizacijama, ukidanjima preduzeća i špekulantskim kupovinama – podvlači Želimir Žilnik.

Premijera je bila održana u sportskoj hali u Turiji, jer su u Beogradu i Novom Sadu odbili da ona bude u tim gradovima sa obrazloženjem da bi to bio prst u oko tadašnjoj vlasti.

– Međutim, na prvo prikazivanje došlo je nekoliko kritičara i novinara, o filmu je počelo da se piše, a polako je krenuo i da kruži po republikama bivše Jugoslavije gde se osetila velika zainteresovanost i razumevanje za ovu temu. Zatim je obišao oko 50 festivala širom sveta, prikazivan je na velikom protestu “Okupirajmo Volstrit“, rađene su studije na mnogim jezicima – nabraja Žilnik i dodaje da razmišlja da li da se ostane na tome ili će pokušati da naprave još nešto.

Autorski filmovi i oni koji su okrenuti životnim iskustvima imaju ređe gde da se pogledaju, smatra on, i ističe da je svaki od projekata uvek vrlo pun posebnih izazova.

– Oni su pre svega vezani za sadržaj, stil, okolnosti, gde da pronađete sredstva, ambijente, učesnike..Dugometražni film je veoma blizak procesu izgradnje kuće. Uvek sam radio teme koje me zanimaju i sa ljudima koji mi se čine, sa jedne strane, interesantnim, a sa druge sposobnim da prolaze kroz lavirinte života da sam iz doživljavao ne samo kao glumce, već i kao prijatelje – naglašava reditelj.

Prema njegovim rečima, najveća vrednost je činjenica da je upoznao i družio se sa preko hiljadu ljudi sa kojim je ostao trajni prijatelj ili se bar na ovakvim susretima priseća saradnje. Za kraj iskreno kaže da, uprkos poznim godinama, voli i dalje da radi.

– Ne osećam ovih 75 godina, takav je slučaj kod osoba koje počnu da govore kako je nekad bilo odlično i kako su bili spremni na razne poduhvate. Međutim, kada u njima i dalje istrajete, onda morate da budete dinamični. Intelektualci su uvek spremni da kukaju, ali kada se osvrnete oko sebe, vidite da vaša muka nije najveća i da je pomalo nepristojno to raditi – zaključuje Želimir Žilnik.

Darko Vujinović