Miloš Radović moćnim glasom i pesmom vodio kroz vremeplov

Pozorištance je u ranim večernjim satima nedelje, 11. februara bilo pravi mali vremeplov, a svako ko je tada bio prisutan u njemu vratio se, bar mislima, u neka stara, prohujala vremena. Vodič na tom putovanju bio je proslavljeni bariton i profesor solo pevanja, maestralni Miloš Radović koji je svojim neukrotivim glasom dopreo do srca oduševljene i njegovim izvođenjem, omamljene publike.

Dva metra visoki Radović je sa svojim četvoročlanim ansamblom poklonio sebe Srbobrancima, a oni su to i te kako umeli da cene, pa su ga, nagrađivali gromoglasnim aplauzima koji su govorili mesto njihovih reči. Milošev glas praćen je sa klavijature, gitare, violine i harmonike, a da mu nije ni potreban mikrofon dokazao je kada je sišao sa bine i pred iznenađenim gledalištem na suvo otpevao nekoliko italijanskih pesama.

Osim njih izvodio je i nezaboravne i večne numere Zvonka Bogdana, Cuneta Gojkovića, Dragana Stojnića, Kemala Montena, Bobe Stefanovića, Zdravka Čolića, Garavog sokaka, Tošeta Proeskog i drugih, a nisu izostale ni ruske kompozicije.

Dva sata koncerta koji je, kako se i pričalo pre početka, bio lek za dušu svih, brzo je prošlo, a publika je kućama otišla sa jakim utiskom i željom da u budućnosti bar još jednom bude u prilici da čuje ovog solistu RTS-a i Tamburaškog orkestra RTV-a.

Miloš Radović je nakon nastupa koji je ostavio snažan pečat na sve, za “Radio Srbobran“ priznao da je to veče doživeo kao bajku.

– Bilo je toliko razmene emocija, krenem da pevam, a onda me publika prekine aplauzom. To sve govori više od reči i slobodno mogu da kažem da se ovde osećam kao domaći i verujem da ćemo se ponovo družiti i pevati zajedno – poručuje rođeni Kragujevčanin koji je po treći put pevao u Srbobranu.

Kako kaže, u njegovoj porodici su se oduvek slušale starogradske i evergrin numere, pa je i on sam, nakon završetka Muzičke akademije rešio da krene na koncertnu turneju izvodeći baš takve kompozicije.

– To je počelo 2010. godine i evo već osam godina nastupamo širom bivše Jugoslavije, gde god nas pozovu, jer muzika nema granica. Svugde smo zaista lepo primljeni, a mi smo tu da muziku sačuvamo od zaborava i prenesemo jedno vreme koje se neće ponoviti. Naša dužnost je da pored svega što se danas pušta i plasira, edukujemo i mlađe generacije i publici podarimo nešto lepo – jasan je naš sagovornik.

Radović naglašava i da svaki put u repertoar ubacuju nove pesme, jer veli, ako se ponavljate, više vam niko neće doći na koncert.

– Uvek se trudim da ljude iznenadim sa nečim novim, a naravno, ako nema emocija i ljubavi kroz pesmu, onda sve propada. Zato se i trudim da repertoar bude primamljiv publici. Ja uživam uz mnoge numere, ali mogu da izdvojim “Vino i gitare“, “Bila je tako lepa“, “Trešnja“…predgršt pesama. Ja muziku delim na dobru i lošu, a u Srbobranu si sada bile samo dobre kompozicije – konstatuje Miloš Radović.

Najavljuje i da će uskoro sa svojim kolegama nastupati u Novom Bečeju, a u pregovorima su i sa Gradskim pozorištem iz Bečeja.

– Bili smo skoro u Vrbasu, sledi nam turneja povodom 8. marta, zatim Sjenica, Prijepolje i Lajkovac, a imamo i u planu i  Republiku Srpsku. Isto tako, nadam se i Kulturnom letu u Kikindi, tamo smo svake godine. Pozivam sve Srbobrance da dođu gde god budemo u blizini – podvlači on.

Radović je učenik poznate operske dive Radmile Bakočević, u čijoj klasi je diplomirao, a otkriva nam i da je ona izuzetno ponosna ne njega, prvenstveno jer je imala najboljeg studenta u klasi.

– Drugi razlog je što je imala sreću da uči studenta koji neguje tradiciju, a najbolje je kada se spoje škola i tradicija. I ja se dičim njom, mogu slobodno reći da mi je kao druga majka i mi se zaista saosećamo i uzajamno volimo. Ona je u svakom smislu primadona i prava diva – zaključuje maestralni Miloš Radović.

Foto: Darko Vujinović

Darko Vujinović