Milan Lane Jovanović: Gol protiv Nemaca je pečat moje karijere

Na tribinama stadiona u Šumici je tokom trajanja Uskršnjeg turnira u fudbalu za decu rođenu 2007. i 2008. godine viđeno i jedno veoma poznato lice.

Proslavljeni fudbaler, bivši reprezentativac Srbije, nekadašnji igrač Vojvodine, Šahtjora, Lokomotive Moskve, belgijskih klubova Standarda iz Liježa, Anderlehta i premijerligaša Liverpula Milan Lane Jovanović (37) došao je u Srbobran kako bi ispratio nastupe svog srednjeg sina Dušana (10) koji, kao nekada svoj otac, brani boje novosadske Vojvodine.

Šampionsko doba – Lane Jovanović iz vremena u Standardu

Upravo je popularna Voša na kraju i uzela najsjajniji trofej, ali čuveni Lane u ekskluzivnom intervjuu za “Radio Srbobran“ priznaje da u ovom uzrastu nikad ne stavlja rezultat u prvi plan, već je, kaže najvažnije da se deca druže i bave sportom.

– Potrebno je da odrastu u prave ljude i imaju pravilan razvoj, a ima još mnogo vremena dok ne postanu profesionalci. Naravno da je njima svaka pobeda dodatni motiv za još bolje rezultate, i ne sme se od toga bežati, ali ipak treba pustiti da stvari idu spontano, biće vremena za prave okršaje – deli svoje mišljenje sa nama ponosni otac tri sina.

Pažnja – Jovanović je gledao svog sina na terenu u Šumici

Baš kao i Dušan, fudbal treniraju i stariji Lazar (11) i najmlađi Miloš (6). Bivši srpski internacionalac smatra da je logično što su sva trojica krenula njegovim stopama.

– Deci su uvek prvi i najveći idoli roditelji. Nadam se da ne zvučim subjektivno kada kažem da su talentovani za ovaj sport, a naravno i da je moja fudbalska prošlost uticala na njihovo opredeljenje i tu inicijalnu ljubav prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Oni su već nekoliko godina u trenažnom procesu i za njih je fudbal već postao rutina. Mnogo okolnosti i faktora treba da se poklopi za velike domete. Meni je, kao roditelju, najveći izazov da od njih napravim dobre ljude, dok mi sport predstavlja veliku pomoć na tom putu – govori Milan Jovanović za naš radio.

Naslednik – Dušan je osvojio pehar sa saigračima iz Vojvodine

Njegovi naslednici su, poput oca, ofanzivnije orijentisani što se tiče mesta u timu. Međutim, bivši levokrilni napadač smatra da je u njihovim godinama još rano za profilisanje po određenim pozicijama.

– Samo neka su živi i zdravi. Treba im dati slobodu da se razvijaju. Ja ću samo parafrazirati jednu rečenicu bivšeg trenera Vojvodine Zorana Džimija Marića, koji je rekao da prirodu niko nije prevario. Ona će dati poslednju reč, kada za to dođe vreme – jasan je osvajač dvostruki osvajač titule prvaka Belgije sa Standardom.

Sećanje – sezona iz Liverpula

Popularni Lane je karijeru završio još 2013. u Anderlehtu kada je imao samo 32 godine. Prošlo je već pola decenije, a na pitanje šta sada radi, kaže da sa suprugom ima privatan biznis u Novom Sadu.

– Trenutno moj najveći izazov je porodica i vaspitanje dece. Moj životni stil je ostao isti, bavim se sportom svaki dan, naravno ne u onom obimu i intezitetu kao što je to bilo dok sam bio profesionalac, ali dovoljno da se osećam lepo i da čuvam zdravlje. Inače, ostalo vreme trošim zajedno sa porodicom, a volim i da čitam – otkriva čovek koji je za reprezentaciju Srbije nastupio 44 puta.

Najdraži dres – Lane je sa posebnom motivacijom branio boje Srbije

Svetsko prvenstvo u Rusiji je svakim danom sve bliže, do početka planetarne smotre preostalo je još dva meseca, pa su priče na tu temu sve aktuelnije. Naši “orlovi“ nalaze se u grupi sa Brazilom, Švajcarskom i Kostarikom, pa se svi pitaju koliko Krstajićeva četa može da dogura.

– Brazil će nam biti najveći izazov. Sigurno da i Švajcarska i Kostarika imaju određeni kvalitet i da to neće biti lake utakmice za naš tim. Naravno, posle osam godina praznog hoda, ja sam kao bivši igrač i čovek koji je navijački emotivno vezan za fudbalsku reprezentaciju jako zadovoljan što ćemo konačno nastupiti na velikom takmičenju. Za mene je sam plasman veliki uspeh i nikad ne bih stavljao našim momcima i stručnom štabu imperativ da nešto moraju, unapred postavljao ciljeve i proglašavao eventualni domet za uspeh ili neuspeh. Naprosto, kako bude biće, bitno je da se ne obrukamo, da igramo pošteno i da ekipa da svoj maksimum. Naravno da će i faktor sreće biti neophodan za uspeh na tako jakom turniru – naglašava značaj “furije“ u pohodu Kolarova i drugova sagovornik “Radio Srbobrana“.

Nezaborav – Utakmica sa Nemcima na SP 2010. godine

U svakom intervjuu sa Lanetom Jovanovićem nezaobilazna tema je njegov gol protiv Nemačke na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. godine kojim su srušeni snažni “panceri“. Taj pogodak nosi i epitet istorijskog, jer je bio prvi za samostalnu Srbiju na Mundijalu, a zahvaljujući njemu ostvaren je i prvenac pod tim imenom.

– To je verovatno detalj koji je dao pečat mojoj karijeri i logično je da je, s obzirom da je to bilo Svetsko prvenstvo, u fokusu svetske sportske javnosti. Trijumf nad Nemačkom, kao reprezentacijom koja osam godina nije doživela poraz na velikim takmičenjima, osim tada od nas, za navijače ima poseban sentiment, ne samo u sportskom, nego i u istorijskom kontekstu. Logično je da se i toj pobedi najviše radujemo – navodi strelac 11 golova u najdražem dresu.

Dodaje i da mu je veoma žao što reprezentacija Srbije vrlo retko pobeđuje, uslovno rečeno, velike selekcije, koje to zvanje nose zbog reputacije i renomea igrača.

– Dobijene utakmice  bi trebalo da budu navika, a učešće na svetskim i evropskim smotrama fudbala obavezno. Nažalost, iz mnogo razloga, iz poznatih i misterioznih, mi vrlo retko imamo prilike da se radujemo, bar kad je ovaj sport u pitanju – primećuje rođeni Bajinobaštanin sa adresom u Novom Sadu.

Potencijal – Aleksandar Katai

Za kraj, Lane je rekao i nekoliko reči i fudbaleru iz Srbobrana Aleksandru Kataiju, trenutno igraču američkog MLS ligaša Čikago Fajersa, na šestomesečnoj pozajmici iz španskog Alavesa. Poručuje da je kao nekadašnji napadač, slab na fudbalere koji prave razliku i, kako kaže, majstore sa loptom.

– Kataija sigurno svrstavam u tu kategoriju, a po meni, on ima i veći potencijal nego što ga je do sada iskazao. Očekivao sam više, njegovo zlatno vreme je bilo dok je igrao za Crvenu zvezdu, ali ja mislim da je on igrač za veći i jači nivo. Branio je boje reprezentacije, ali nije imao dovoljnu minutažu da pokaže sav svoj talenat. Konkurencija jeste jaka, vremena za uigravanje u kvalifikacijama je bilo manje, a ja mu želim mnogo uspeha u nastavku karijere i da se jednog dana vrati u nacionalni tim i tu doživi pravu afirmaciju. Karijera bez velikog reprezentativnog iskustva može da ostavi određenu prazninu. Ipak ona daje najveći pečat karijeri svakog igrača. Bez nastupa za Srbiju moja karijera bi bila samo relativno uspešna. Najlepše uspomene upravo nosim iz tog perioda igranja i to ostaje za ponos do kraja života – tvrdi nekada zvanično najbolji igrač belgijskog prvenstva (2007/08).

Priznaje još i da mu je drago što je posetio Srbobran koji je u ponedeljak, 9. aprila bio mesto okupljanja mlađanih fudbalera.

– To je izuzetno lep povod. U fudbalu su najlepše upravo utakmice mlađih kategorija – zaključuje razgovor proslavljeni Milan Lane Jovanović uz pozdrav svim ovdašnjim ljubiteljima sporta.

Darko Vujinović