Indija se rečima ne može opisati

Energija koju imaju hramovi i svetilišta u Indiji se ne može rečima opisati, ali dovoljno je jaka da me privuče da ponovo odem u tu daleku zemlju. Iako sam je posetila već šest puta, ona je za mene još uvek neistražena – poručila je za “Radio Srbobran“ Monika Maširević, autorka putopisnog romana koji nosi naslov “Preživeću – Avanture s hodočašća u Indiji“, nakon promocije održane u Narodnoj biblioteci u petak, 4. maja gde su pored nje učestvovale i recezenti Dr Dragana V. Todoreskov i Dr Ivana Ignjatov Popović.

Ovo je njena prva knjiga, a za mesto prve promocije odabrala je upravo Srbobran, jer je, kako kaže, za ovo mesto vezuju veoma lepa i prijatna dešavanja, druženja, nastupi, srdačni i dobronamerni ljudi i pažljiva publika koja je u više navrata izrazila želju da čuje njene priče o Indiji.

– Gostovala sam više puta kao voditelj književnih promocija i govornik o tuđim delima, a došla sam ovde jer sam želela da se i na manja mesta obrati pažnja. Takođe, moj pradeda je iz Srbobrana, pa mogu da kažem da odavde vučem korene – objašnjava naša sagovornica.

Monikina debitantska knjiga nosi neobičan naslov. Priznaje da je dugo razmišljala o nazivu, a s obzirom na putovanja na kojima je bila, gde je prešla 9.000 kilometara, i koja su sa sobom nosila različite rizike, kroz razne delove Indije, pešačenja, penjanja na brda, putovanja avionom, kamionom i vozovima, kaže, trebalo je sve preživeti.

– I prijatelji su me uvek pitali, hoću li preživeti, pa je i to razlog zbog čega se knjiga tako zove. Želela sam da svoja iskustva prenesem publici na jednostavan i lako čitljiv način. Da indijsku filozofiju, tradiciju, kulturu, religiju i sve ostalo predstavim pitko, da bi mogla da je čita široka publika. Trudila sam se da sve pojmove iz njihove terminologije što jednostavnije i duhovitije predstavim i da to moje putovanje svakom bude avanturističko čitanje, a ne da se bavimo teškom filozofijom koja sada nikome nije potrebna – smatra autorka.

Prema njenim rečima, na više mesta u knjizi postoje smešni detalji, ali i delovi u kojim se zapitala zašto se pojedini hramovi uvek nalaze na visokom brdu, zbog čega je teren do tamo veoma težak i nije lako dostupan, zašto je trnovit i posut kamenjem i slično.

– Sva ta pitanja sam u sebi vrlo duboko doživljavala. U knjizi ćete naći i takvu vrstu razmišljanja, ali i na vrlo šarmantan način sam ispričala iskustvo kada sam se kupala na železničkoj stanici u Bombaju ili jednu noć sa prijateljima iz Češke sa kojima sam provela noć spavajući na podu tamošnjeg metroa – govori Maširevićeva.

Navodi i da je Indija zemlja kontrasta, poput Srbije. Iskusila je i njen luksuzniji deo, ali i onaj drugi.

– U knjizi sam više pričala o stvarima koji su vezani za hramove, svetilišta i hodočašća, a deo bogate Indije sam preskakala, iako sam imala priliku da budem u hotelu sa pet zvezdica, zatim u porodici gde su živeli lekari zaposleni u Dubaiju, a družila sam se sa finansijski veoma dobrostojećima, profesorima…ali, mislim da Indiju nikad neću prestati da volim sa tim hramovima koji su me oduševili i koji su razlog da joj se uvek vratim. Kada biste mi ponudili u luksuznu Indiju ili da opet pređem 9.000 kilometara, da spavam u vozu gde nema tuširanja i hrane skoro dva dana, ja bih izabrala ovo drugo jer me više duhovno ispunjava – iskrena je gošća srbobranske Narodne biblioteke.

Ističe i da bi volela kad bi njena knjiga čitalačku publiku podstakla na razmišljanje o svačijem ličnom putu.

– Želela bih da svaki pojedinac razmisli zašto se rodio u određenoj porodici, zbog čega su mu se u životu dešavale određene stvari, dakle, kada bi pokušao da pročita sve znakove pored puta. Ljudi treba da svahte da ništa u životu nije slučajno i da sve ima svoj razlog. Tada bi ono što sam napisala imalo smisla. Kada bi tu poruku dobila kao povratnu informaciju – govori Monika.

Jedan komentar koleginice koja je zbog problema sa kičmom dva meseca ležala nepokretna u krevetu ju je posebno dotakao.

– Pročitala je moju knjigu pre objavljivanja, jer me je molila da joj šaljem što više tekstova, pošto su joj bili toliko pitki da je sav bol koji je osećala na neki način zaboravila, osetila je psihičku snagu. Pročitala ju je dva puta, čestitala mi i rekla da je zahvaljujući knjizi dobila snagu da ustane iz kreveta i sama ode kod lekara. Prohodala je posle dva meseca – otkriva nam zanimljivu priču rođena Somborka.

Kaže i da je pre izlaska iz štampe, objavljivala odlomke na fejsbuku. Javili su joj se mnogi koji su u penziji i koji žive mirno, zainteresovani za put i Indiju.

– Mnogi su komentarisali da bi, kada bi se našli tamo, sigurno prepoznali delove koje postoje u knjizi, samo na osnovu onoga što su pročitali. To je verovatno zbog toga što sam slikovito opisala sva mesta kroz koja sam prolazila – zadovoljna je Monika.

Za kraj podvlači da oni koji žele da kupe knjigu “Preživeću – Avanture s hodočašća u Indiji“, to mogu da urade putem njenog sajta www.monikamasirevic.com.

– Tamo mogu da pronađu moj broj telefona i mejl, ako neko želi da postavi pitanje. Na sajtu postoji i više priča koje prati određeni broj fotografija i sve izgleda veoma zanimljivo – zaključuje Monika Maširević.

Darko Vujinović