Magija Petrovdana ponovo obuzela Srbobran

Ponovo je Petrovdan uspeo da izmami Srbobrance na ulice. Ova crkvena slava iz godine u godinu kao da jedina ima moć da to učini i svakog 12. jula udahne neki novi život našoj bačkoj varoši.

Uglađeni od glave do pete, ljudi svih generacija izašli su iz svojih kuća kako bi prošpartali širim centrom Srbobrana i videli “šta ima u selu“. Naravno, svako je uz sebe imao odabrano društvo, pa je šetnja bila lepša uz bračnog druga, prijatelja, komšije, roditelje ili decu koja se još drže za sigurne ruke mame i tate.

A oni bi, vođeni željom da svom mezimčetu izmame osmeh na lice, uslišili molbu i kupili odabranu igračku koja bi klincima zapala za oko.

Odlazak u luna park se podrazumevao, pa su ringišpili, kao i velika vrteška bili dupke puni od poslepodneva do kasnih večernjih sati.

Sa niza štandova poređanih jedni uz druge duž Zmaj Jovine ulice i na Trgu slobode “štrčala“ je standardna vašarska ponuda u vidu slatkiša domaće radinosti, odeće, obuće, fudbalskih dresova najpopularnijih klubova i reprezentacija sa ispisanim imenima najboljih igrača današnjice, a za one koji su u letnjoj julskoj večeri hteli prijatno osveženje za čula na raspolaganju su imali sladoled.

Pored piva koje se točilo gotovo bez pauze, masu je privlačio miris roštilja kraj zdanja nekadašnjeg Zadružnog doma. Pljeskavice i kobasice pekle su se pred onima koji su strpljivo, izloženi dimu, čekali na ukusni zalogaj.

Novina u odnosu na neke ranije Petrovdane bio je beli fijaker na kojem su kočijaši opremljeni sa dva konja spremno čekali da provozaju radoznale mušterije.

A srbobranska slava ne bi bila tako dragocena i posebna da toga dana ne dolazi i do susreta starih prijatelja i poznanika koji se zbog raznih životnih okolnosti nisu videli dugo vremena, pa im se putevi ukrste kada proradi 12-julska magija.

A kakva bi to slava bila bez muzike? Gotovo svaka kafana ili kafić koji drže do sebe odlučili su da svojim gostima obezbede živu svirku uz pevača ili pevačicu. Svako je otišao na stranu gde mu je zvuk bio miliji i primamljiviji uhu.

Ali i sa bine u parku se, tradicionalno, čula muzika. Nakon tamburaškog orkestra “D7“, Srbobrance i sve njihove goste zabavljao je Milan Topalović Topalko.

I dok je nekadašnji učesnik takmičenja “Zvezde Granda“ tokom dvočasovne svirke ređao pop, rok i folk hitove i kod razigrane publike dizao raspoloženje do maksimuma, neki su odlučili da malo odmore noge, te su zaposeli stepenište kraj Spomenika slobode odakle su pratili Topalkov nastup.

A sklapanje kazaljki na satu, iliti ponoć, označio je spektakularni višeminutni vatromet koji je obasjao centar Srbobrana. Pa se na kraju pitanje samo nameće – da je ovako svaki dan, da li bi Petrovdan imao čar koja ga sada krasi? Odgovor je veoma jednostavan – sigurno da ne.

Darko Vujinović