Šainović: Nismo dozvolili NATO okupaciju

U toku je Svetski rat i kretanje Zapada ka Istoku, samo što velike sile ne ratuju međusobno, jer imaju moćno oružje koje bi uništilo svet, nego se sve odigrava posredno – poručio je između ostalog Nikola Šainović, bivši premijer Srbije (1993-1994) i potpredsednik Vlade SR Jugoslavije na tribini u Pozorištancu organizovanoj od strane opštinskog odbora SPS-a u sredu, 22. avgusta.

Ovaj nekada visoki državni funkcioner koji je poznat i kao jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića govorio je devedesetim godinama, onome što je prethodilo ratovima i dešavanjima tokom oružanih sukoba iz ugla čoveka koji je kao istaknuti političar bio svedok svih događaja, a poseban akcenat stavljen je na ono šta se odvijalo unutar sistema i tokom pregovaračkog procesa.

Međutim, bitan deo izlaganja Šainovića bila je i istorija, pa je u uvodnom delu obraćanja prisutnima naglasio da je osnovna ideja podsećati se činjenica, a da su se tokom SFRJ učili samo delovi istorije, što je posle stvorilo teške posledice kada je došla kriza.

– Kosovski i jugoslovenski problem se lomi kroz period devedesetih, ali on tu ne nastaje, već se to desilo mnogo ranije. I još se ne završava. A proces najstajanja i nestajanja država na Balkanu još nije gotov. Kasnimo u njihovom formiranju, dok su evropske zemlje nastajala mnogo ranije, mada su i one bile u sukobima. Mi nismo mogli da damo Srbiju kada se raspadala Jugoslavija, bili smo svesni cene, ali pitanje je šta je bila alternativa – naglasio je on.

U svom osvrtu na istorijske procese, Šainović primećuje da je Srbija uvek bila saveznik Istoka i Zapada kada je sa druge strane stajala Nemačka, kao što je bio slučaj u Prvom i Drugom svetskom ratu, dok se to menja kada bi rival zapadnih zemalja postajala Rusija.

– Zapadne sile računaju da se nećemo sukobljavati sa Rusima i da ćemo biti na njihovoj strani, jer je to u našoj prirodi. Još od Austrougarske opstaje strategija da srpski faktor treba usitniti, podeliti na delove i onemogućiti da formira blok koji bi bio na ruskoj strani – objašnjava član Glavnog odbora SPS-a.

Govoreći o kraju Velikog rata, podvlači da su Hrvati videli priliku da obnove svoju državu, a da je Kraljevina SHS ugasila sve tri kraljevine, sa čim se oni i Slovenci nikada nisu pomirili.

– Dobili su zajedničku državu i sukobi su rasli do te mere da su završeni ubistvom kralja Aleksandra. Nezavisna država Hrvatska je imala nacionalnu potrebu da nastane i to nikad nije prestalo. Devedesetih je na vlast došla struktura koja je bila tako duboko nacionalistička da je smatrala da nastanak Hrvatske podrazumeva eliminisanje i smanjenje srpskog faktora. Srbi su tome pružali otpor. Jedna od zabluda koja kruži je da je Milošević telefonom pravio bune i ustanke. U atmosferi kakva je bila i u planovima za koje smo videli da će se ostvariti nismo mogli da ostavimo krajiške Srbe i to je pitanje istorijskog izbora. Time se pružio otpor planu Amerike i ona to nije oprostila – podseća Nikola Šainović.

Kako još kaže, narod je uvek pričao da su se Milošević i Tuđman dogovorili o ratu, a on kao svedok demantuje te navode.

– Mogu reći da su kontaktirali veliki broj puta i samo se za dve stvari nisu pitali – kada će rat biti započet i okončan. O tome je odlučivao onaj ko upravlja ratom. A kada se uključi NATO, stvar postaje grubo neravnopravna i pitanje je konačnog ishoda.Na našu generaciju je pao lom i napad. Slobodan je užem rukovodstvu poručio da onaj ko misli da to ne može da izdrži neka ide. Jer bio je svestan šta će se dogoditi. I na svu našu dramu, događa se da je Rusija toliko slaba da se maltene uopšte ne pita i da Amerikanci na našem primeru prave model za vladanje unipolarnim svetom gde su oni apsolutna vlast – podvlači nekadašnji premijer.

Posebno težak momenat tadašnje državno rukovodstvo doživelo je tokom pregovora u Rambujeu 1999. godine. Naime, u dobijenom predlogu sporazuma stojalo je da će NATO trupe ući u čitavu Jugoslaviju, kao i zahtev da im se na raspolaganje stavi sva teritorija, vazdušni prostor, reke, pa čak i medijski spektar.

– Ta vojska bi nosila oružje po sopstvenoj odluci i mogla lišiti slobode koga god poželi, nakon čega bi ga izveli pred odgovarajućeg službenika, ne na sud. Vrhovni tumač sporazuma bio bi komandant tih trupa. Dakle, klasična okupacija i vojna uprava. A pitanje Kosova i Metohije bi se rešavalo tri godine kasnije, na međunarodnoj konferenciji u skladu sa voljom naroda koji tamo živi. To je značilo da smo jednim potpisom trebali da dopustimo okupaciju i nezavisnost južne pokrajine, a to prosto nismo mogli. Pretnja je bila javna i očigledna – govori sa gorčinom Šainović.

U nastavku tribine ukazao je na podatak da su Amerikanci od albanske radikalne grupe oformili tzv. OVK, dali im pomoć i logistiku, ali i obećanje da će dobiti svoju državu.

– Od tog momenta, u svim pregovorima od našeg vremena pa nadalje, Albanci su samo gledali u Amerikance. Što se tiče zamrznutog konflikta, to je izmišljen termin velikih sila, jer život stalno teče i nema pauze. Napor da se dođe do rešenja ima smisla, ali ne bilo kakvog, već do onog koje će popraviti situaciju u ovom istorijskom procesu. Pravda je tu sekundarna, mi smo u okruženju NATO i moramo da uredimo odnose sa njima. Taj proces će trajati, a svetsko težište se pomera – iznosi svoje viđenje situacije bivši istaknuti državni funkcioner.

Mišljenja je da niko ne treba da ruši Vučića preko Kosova, pošto će se onda, kaže, naći u istoj situaciji.

– Tako je bilo i sa Miloševićem, a tema je i danas ista. Treba da se držimo zajedno i da istoriju uzmemo kao putokaz, da znamo da smo uvek gore prolazili kada smo se delili. Moramo da se držimo Republike Srpske, rezolucije 1244, da budemo strpljivi i tražimo stabilnost. Nije ovo najveća istorijska teškoća u našoj istoriji – zaključio je Nikola Šainović i dodao da se pribojava mogućeg napada na srpski narod na Kosmetu, kao i da, uprkos želji, sumnja u mogućnost da se Ratko Mladić i Radovan Karadžić vrate iz Haga, kao što je on to uspeo pre tri godine.

Inače, pored njega, gost na tribini bio je i Slobodan Lazarević, sekretar Izvršnog odbora Udruženja građanja “Sloboda“ koje brine o sećanju na lik i delo Slobodana Miloševića, a koje se, između ostalog, bavi i izdavačkom delatnošću. Upravo je ova prilika iskorišćena i za govor o tri knjige – “Takvog ga znam“, “Anatomija sudskog ubista“ i “Osma sednica – 30 godina posle“.

Udruženje “Sloboda“ je nedavno pokrenulo inicijativu za podizanje spomenika bivšem predsedniku Jugoslavije u Beogradu i za sada čekaju odgovor vlasti.

Darko Vujinović