Opština Srbobran i “Vode Vojvodine“ traže rešenje za štete od padavina

U roku od mesec dana biće izrađen elaborat koji će ponuditi rešenja u vezi sa nastalom štetom koju su ovdašnji poljoprivrednici pretrpeli posle velikih majskih padavina, a oni su tim povodom izrazili zahtev za naknadu štete ili bar oslobađanje od plaćanja naknada za navodnjavanje – izdvojio je predsednik opštine Radivoj Paroški ove zaključke kao najvažnije nakon sastanka sa predstavnicima JVP “Vode Vojvodine“ i Vodoprivrednog preduzeća “Bačka“ iz Vrbasa održanog u utorak, 30. oktobra u kancelariji prvog čoveka lokalne samouprave.

Šteta uzrokovana velikim padavinama pre pet meseci na parcelama poljoprivrednika za posledicu imala je stvaranje vodoleža, tzv. jezera, a taj problem rešavaće se u saradnji sa “Vodama Vojvodine“.

            – Mi smo snimili situaciju i ovo su prvi razgovori započeti na tu temu, mada smo se nje doticali i ranije. Situacija nije jednostavna, jer da je tako problem bio brzo bio otklonjen. Dogovorili smo se da elaborat uradi Vodoprivredno preduzeće “Bačka“, troškovi za realizaciju ovog posla će biti verovatno veliki, međutim pokušaćemo da ga rešimo. Takođe, poljoprivrednici će tražiti naknadu štete ili oslobađanje obaveze plaćanja naknade za navodnjavanje, ali to pitanje danas nismo mogli da apsolviramo jer nisu bili prisutni stručnjaci iz oblasti prava “Voda Vojvodine“ – ukazao je Radivoj Paroški.

Prema njegovim rečima, niko ne može da bude kriv za to što se dogodilo.

– Radi se o tlu koje je takvog karaktera i nije bilo u mogućnosti da u kratkom periodu upije velike padavine. Šteta je posebno sada očigledna kada se voda ocedila, to je skamenjena zemlja koja treba da se obrađuje što je nemoguće sa mehanizacijom – podvukao je šef lokalne samouprave i dodao da je šteta nastala i u voćnjacima.

Izvršni direktor “Voda Vojvodine“ za oblast tehnike, razvoja i hidrosistema DTD Aleksandar Nikolić ocenio je da je problem veoma izražen pošto se radi o nepropusnom zemljištu.

– Nivo vode u tim vodoležima je bio daleko iznad podzemne. Nije ga lako rešiti zato što bi kanalska mreža koja bi se iskopala i povezala te lokalitete imala mnogostruko veću površinu. Zato pokušavamo da to rešimo na drugi način. Na ostalim lokalitetima takođe ima vodoleži, ali drugog tipa. To se može rešiti podrivanjem zemljišta, agrotehničkim merama i obradom tako da se omogući upijanje vode, međutim ovde to nije slučaj jer se radi o lesu koji je izrazito vodonepropusan – objašnjava Nikolić.

On dodaje da je potrebno pronaći pravo tehničko rešenje i videti koliko bi koštalo u odnosu na vrednost zemljišta, eventualnu štetu i ostale parametre.

– Površine su na nekoliko lokaliteta. Oko hektar do dva je bilo pod vodom, na nekim mestima više ili manje. To su dakle mikrolokaliteti, nisu ugrožene velike površine. Niski su, a ograničeni bregovima terena, voda se sliva i nema gde da ode – zaključio je izvršni direktor JVP “Vode Vojvodine“.

Inače, sastanku u Srbobranu prisustvovali su i Dragana Savić iz Službe za melioraciju JVP „Vode Vojvodine“,  Aleksandar Kocan, pomoćnik direktora za tehničke poslove JVP „Vode Vojvodine“, Duško Janković, rukovodilac Službe za nadzor JVP „Vode Vojvodine“, i Siniša Vujović, direktor Vodoprivrednog preduzeća „Bačka“.

Darko Vujinović