Milan Dunđerski je bio pesničko biće

Nepunih godinu dana nakon što je planirano, dvojezična, srpsko-mađarska zbirka pesama “Pesnik je poput Prometeja – A költő akár Prométheusz“ i pesnička nagrada “Milan Dunđerski“ zvanično su predstavljeni javnosti. Iako je želja bila da se promocija održi decembra 2017, kada se navršila decenija od odlaska srbobranskog pesnika Milana Dunđerskog, ona je organizovana u ovdašnjoj Narodnoj biblioteci u ponedeljak, 12. novembra pred njegovim prijateljima, saradnicima, poznanicima i članovima porodice.

Zbirka izabranih pesama koje su se našle među koricama knjige pod nazivom “Pesnik je poput Prometeja – A költő akár Prométheusz“ predstavlja idejni projekat dr Hargite Horvat Futo, profesora na odseku za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Milana Đorđevića, profesora filozofije u srbobranskoj Gimnaziji, dok će novoustanovljena pesnička nagrada “Milan Dunđerski“ obuhvatiti krug srpske i mađarske srednjoškolske i studentske omladine.

Pomenuti dvojac odlučio se da prevod pesama na jezik naših severnih suseda poveri nagrađivanom prevodiocu i književnici Jolanki Kovač, dok su recezenti zbirke bili dr Srđan Damnjanović, dr Edita Andrić i dr Maja Rogač.

Veče u kojem se govorilo o pomenutoj knjizi, nagradi i poeziji Milana Dunđerskog kazivanjem stihova upotpunili su glumac Srpskog narodnog pozorišta Jugoslav Krajnov i njegov kolega iz Dečijeg pozorišta u Subotici Zalan Greguš, a prisutnima se najpre obratio Milan Đorđević koji je publiku u najkraćim crtama upoznao sa nastankom, razvojem i realizacijom ideje o zbirci izabranih pesama i međunarodnoj nagradi “Milan Dunđerski“.

Inicijalni događaj koji me je učvrstio da istrajem u svojoj nameri bilo je Memorijalno veče posvećeno ličnosti i pesničkom delu Milana Dunđerskog koje sam jula 2014. godine organizovao sa Draganom Stanićem i Mirjanom Grujić Stanić. Postavio sam sebi pitanje šta Srbobranci znaju o književnom radu i vrednosti njegovog pesničkog dela, da li je zaslužio nagradu sa svojim imenom i kakva bi ona trebala biti. Istraživanje me je uverilo da je odgovor potvrdan – objašnjava Đorđević.

Kako je sam priznao, takav poduhvat bio je nemoguć bez saradničkog tima, kao i podrške Narodne biblioteke i opštine Srbobran.

– U predgovoru sam napisao da je pesništvo Milana Dunđerskog odbrana individualne stvaralačke slobode. On je direktno i umetnički bio društveno politički angažovan mada je to skrivao. Što se tiče nagrade, osnovni motiv za njeno uspostavljane jeste prevazilaženje jezičkih barijera u cilju stvaranja jedne načelno nacionalne kulture zajedništva. Kod Milana, koji je bio pesničko biće, pored forme, stila i lepote jezika bila je prisutna i humanistička ideja, najbliža socijaldemokratskoj orijentaciji. Borba za duhove omladine će preko nagrade da afirimiše te vrednosti što će biti na korist opštine i ovu nagradu zato treba podržati. Moramo se sećati takvih veličina, da te ideje i etičke i estetske vrednosti afirmišemo kod mladih – podvukao je u svom izlaganju Milan Đorđević.

Njegova saradnica Dr Hargita Horvat Futo naglasila je da su, između ostalog, bili vođeni željom da se dela srbobranskih autora mogu čitati i na srpskom i na mađarskom jeziku.

– Jolanka Kovač već godinama prevodi Nandora Giona na srpski, a sada je to učinila i sa pesmama Milana Dunđerskog koje je prevela na mađarski, iako nije bilo nimalo lako – poručila je ona.

Upravo je Jolanka Kovač imala priliku da u Narodnoj biblioteci skrene pažnju da joj je čast što je baš ona dobila ovaj zadatak, kao i da svaki put kada dobije da prevodi nečije delo oseti da je u njenim rukama nešto osetljivo i lomljivo sa čime će morati da barata uz odgovornost da bi i u prevodu sačuvala duh originala.

– Čini mi se kao da dobijam dozvolu da uđem u intimnu sferu autora i da ga ne smem izneveriti. Počela sam da radim krajem januara 2017. godine, pa sam imala vremena da završim prevod, pregledam ga i ispravljam. Pesme su naizgled napisane u jednostavnom stilu, ali treba ih pročitati više puta. Ja sam tako radila. One imaju veoma duboku emocionalnu i filozofsku dubinu, veliki je izazov reći to na drugom jeziku. Dobre pesme obično nije lako prevesti i zaista je doživljaj raditi sa njima. Pesme Milana Dunđerskog su na mene ostavile jak utisak, kao da sam živela u njegovom svetu i žao mi je što ga nisam poznavala – istakla je ovom prilikom Jolanka Kovač.

Recezent knjige i profesor filozofije u Karlovačkoj gimnaziji Srđan Damnjanović ukazao je da se radi o veoma zanimljivoj pesničkoj zbirci.

– Milan Dunđerski, jedan tanani pesnik zauzeo je značajno mesto u filozofskoj kulturi i savremenim filozofskim polemikama. Njegova poezija prevazilazi poetske okvire i može se čak svrstati u vrhunac naše savremene refleksivne pezije i filozofije. Svojim pesmama umakao je filozofiji palanke, tom identiteskom determinizmu, opevavao je svoje ideale, viđenje sveta, a da nikada nije zalutao u Sirakuzu. Rekao bih da se Dunđerski zatvara u svoj poetski mikrokosmos i onda se u tom svetu stihovima poigrava sa makrokosmičkim idejama. Pronalazi malu i neobičnu ritmiku jezika zbog čega prevodioci muku muče kako da tako nešto prevedu– zaključio je obraćanje Srđan Damnjanović.

Darko Vujinović