Ivan Bosiljčić: Radujte se uvek i svuda

Dan ustanove, odnosno 52. rođendan srbobranski Dom kulture proslavio je u subotu, 22. decembra nezaboravnim muzičko-poetskim nastupom popularnog glumca Ivana Bosiljčića koji je očarao sve prisutne zvanice i građane u Pozorištancu.

Bosiljčić je u pratnji četvorice muzičara izveo muzičko-teatarsku čaroliju kombinujući različite umetničke forme uz obradu popularnih muzičkih tema od šezdesetih godina do danas. Na ovoj muzičko-poetskoj večeri  mogla se čuti filmska muzika, ruske romanse i savremena pop muzika isprepletena poezijom najvećih domaćih i stranih pesnika poput Šantića, Rakića, Antića, Dedića, Rajića, Jesenjina, Bodlera, Radičevića i drugih.

Ipak, pre njega veče je otvorila v.d. direktora Doma kulture Branislava Sekulić. Ona je u svom obraćanju ukazala da se promovisanjem istinskih vrednosti srbobranska ustanova kulture trudila da svojim radom stavi pečat na društvenu i kulturnu sredinu i kreira identitet onih koji ovde žive.

– Naši najvažniji zadaci su edukacija i razvoj kulturnih potreba građana. Trudili smo se da u odabiru dešavanja ispunimo umetnički domet koji će zadovoljiti interes i očuvanje publike, a samim tim i predstaviti kulturu i život naše opštine na najbolji način. Preduslovi za uspešan rad ovakve ustanove moraju da imaju saznanje o trenutnim društvenim, sociološkim i kulturnim potrebama i potencijalima, ali i saznanja  o tradicionalnim vrednostima i istorijskom nasleđu ovog kraja – navela je Sekulićeva.

Prema njenim rečima, Dom kulture se trudio da osavremeni pristup realizaciji tradicionalnih manifestacija, kao i planiranje sadržaja i gostujućih programa.

– Posao koji smo uradili u proteklom periodu rezultat je postavljenog cilja, a on je bio da se transformišemo u efikasnu i vidljivu instituciju sa zadatkom da se aktiviraju svi potencijali koje imamo. U tom pogledu učinjeno je mnogo i pretrpeli smo pozitivnu promenu u načinu, pristupu rada, intezitetu i kvalitetu. Danas smo efikasna i vidljiva institucija koja ima svoj vizuelni identitet i sa kojom se publika poistovećuje – istakla je v.d. direktora ove ustanove.

Ona je podvukla i da je ponosna na činjenicu da je tokom protekle tri godine Dom kulture uspeo da se ponovo pozicionira na kulturnoj mapi Srbije i vrati kulturu u našu opštinu.

– Sada možemo da kažemo da stojimo rame uz rame sa drugim sredinama, čak i većim od naše. Ostaje dužnost da mi, tako i generacije koje dolaze, ostanemo čuvari kulture i stvaralaštva ukorenjenog u vitalnost našeg društva. Zahvaljujem se radnicima Doma kulture, lokalnoj samoupravi koja je prepoznala i podržala naš rad, medijima koji su nas pratili, svim direktnim i spoljnim saradnicima, a najviše se zahvaljujem vernoj publici koja je bila naš najvažniji partner – zaključila je Branislava Sekulić.

Ivan Bosiljčić dao je sebe publici tokom dvočasovnog nastupa, a u razgovoru sa novinarima po završetku večeri priznao je da se oduševljenje iz gledališta prelilo na scenu.

– Ovaj program je specifičan po tome što vrlo lako može da se zameni uloga publike i izvođača jer je ovo nešto što svi volimo i treba nam. Često mi se u Novom Sadu dešavalo da su ljudi pevali sa mnom u glas. Ovo je u suštini pozorišna predstava jer sam ja glumac, pripadam teatru i nijednoj drugoj vrsti scene, samo što neke stvari mogu da kažem kroz muziku ili ples. Većina izvedenog je disciplinovan repertoar, ali uvek ostavim malo prostora za potencijalne izmene – objašnjava suprug pevačice Jelene Tomašević.

Naš sagovornik priznaje da nije siguran da bi ovakav muzičko-poetski program mogao da izvodi u koncertnim dvoranama ili velikim halama od po nekoliko hiljada ljudi.

– Uvek se držim pozorišnih scena, koliko god mala bila. Govorim poeziju, a to je intiman čin  gde treba da se vidi lice govornika, kao i da on vidi lice onog kome se obraća. Ovo su za mene idealni prostori. Bez obzira na ambicije producenata i menadžera ja se gotovo deset godina pozorišnih ambijenata – ističe Bosiljčić.

Otkriva i da u te 2009. nije bio siguran hoće li publika sa njim deliti muzički ukus.

– U svakom žanru postoji zapisana fantastična melodija. U ovakvim nastupima izvodim evergrin numere, tvrdi rok, ruske cigane, pa i najžešće narodnjake. Ako se jezikom te muzike ispriča nešto svoje, kao što sam ja ispovedio niz nekih svojih priča, onda to postaje nešto potpuno novo. Ljudi uglavnom posle nastupa kažu da imaju utisak kao da su neke pesme čuli prvi put – ukazuje sa zadovoljstvom popularni glumac.

Kaže i da program “Par stihova za nas“ ima setnih momenata jer, poručuje on, čovek koji je u životu samo veseo ne govori istinu.

– Da bi osvestili velike radosti ponekad moramo biti tužni i to je balans koji nas vodi. Bitno je samo da se tuga ne pretvori u očaj, niti da se sreća ne pretvori u euforiju, a uspona i padova će biti uvek. Sve što je iznešeno ovde je moje. Novi tonus koji izvodim posvetio sam svojoj kćerki. Ona je još mala da bi shvatila, ali ostaće zapisi kad odraste šta sam ja u ovim godinama znao o ljubavi, rastancima, kako sam se setio svog dede koji je nastradao na Solunskom frontu, kako je tata voleo mamu i zakleo joj se na večnu ljubav. Dakle, ovo je kao neko malo zaveštanje – završava Ivan Bosiljčić uz poruku našim čitaocima i slušaocima da se raduju uvek i svuda.

Darko Vujinović