Đorđe Ćorić: Svako od nas ima svoj otisak života

Svaka osoba poseduje svoju ličnu mapu i otisak života i ako bilo ko na osnovu ovih portreta naiđe na određene upitnosti o sebi kao pojedincu i o globalnoj grupi ljudi kojoj pripada onda mogu da kažem da sam uspeo – poručio je mladi nadareni srbobranski umetnik Đorđe Ćorić u utorak, 15. januara prilikom otvaranja svoje izložbe grafike pod naslovom “Otisak života“ u Galeriji lokalnog Doma kulture.

Svršeni student master studija grafike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu po drugi put se, nakon premijerne izložbe 2014. godine, predstavio sugrađanima, a koliko je interesovanje i pažnju probudio među kulturno usnulim Srbobrancima dovoljno govori broj onih koji su odlučili da dolaskom uveličaju Đorđevo veče i samim tim daju na značaju prvoj izložbi “Otiska života“ u galerijskom prostoru.

Vidno zadovoljni autor objasnio je u svom obraćanju prisutnima da “Otisak života“ za njega predstavlja nešto potpuno lično, kao i da je izložba živi i iskreni iskaz onoga što želi da poruči sebi i publici.

– Osnova koncepta je prvenstveno čovek, naša bit, emocija i sve što smo dobili kao dar tokom života. Ovi portreti su strukturalno bogati na površini, a krupan kadar me veoma interesuje jer se u jednom makroplanu sva ta mapa može iščitati, dok na prvi pogled nije vidljiva – ukazao je između ostalog Ćorić.

Nešto kasnije, u razgovoru sa novinarima nije krio da je lep osećaj izlagati u svom mestu, a kako je još rekao, i sama serija i koncept “Otisak života“ su nastali u Srbobranu.

– Tiče se mene kao pojedinca, svakog zasebno, ali i same grupe koju predstavlja čovek. Sve je krenulo kada sam počeo da istražujem svoju okolinu na jedan kritički način jer sam shvatio da pored svih darova koje posedujemo, a ističem emociju i razgovor kao bogatu i iskrenu reč, počeli smo da odbacujemo jedni druge, a to ume da boli. Na taj način pravimo jednu veliku tminu u pogledu koji može da bude mnogo drugačiji za nas same – naglasio je naš sagovornik.

Đorđe iskreno priznaje da je počeo da razmišlja o razgovoru i značenju ljudske reči kada je pre četiri godine njegovom ocu dijagnostifikovana ustanovljena demencija nakon čega je počeo da gubi sposobnost govora.

– Ljudi su jedina živa bića koja mogu da govore, kroz razgovor izražavamo emociju koja je u biti čoveka i tako upoznajemo jedni druge. To je čista osnova koncepta i serije koju radim. Otac se nalazi na mojoj prvoj grafici, na drugoj je majka, dok su sva ostala lica nepoznati ljudi. Na taj način sam želeo da istražim svoju okolinu, a nije slučajno što su sve osobe starije dobi. Smatram da su one marginalizovane u društvu, iako imaju mnogo toga da kažu. Bogatstvo njihovog lica je prvo što me privuče. Uspeo sam da napravim sintezu, paket i tako je krenulo – podvlači 25-godišnji srbobranski umetnik.

Govoreći o oblasti za koju se opredelio, Ćorić ističe da je grafika istorijska tehnika koja vuče korene iz davnina, a da se prvi put zapaža sredinom 15. veka kada je Gutenberg počeo da štampa Bibliju.

– Sa druge strane, grafika ima mnogo tehnika i bogata je u izražajnom smislu. Ona kojom se ja bavim je kombinacija linogravure sa kolografijom. Osnova je linoleum i pri samom štampanju on daje osnovni ton. Na njemu mogu da gradim i oduzimam, a građenje samog portreta je nastajanje. Priroda, okolina, čovek, proces starenja, sve je to davanje i oduzimanje. Tako sam razmišljao kada sam odlučio kojom ću tehnikom da se bavim. Crtež se uradi na matrici, izdubi se u linogravuri, zatim se oslikava, pa dodaje pesak kao struktura koja zadržava najtamniji ton, a posle toga sledi proces štampanja i otiskivanja. Sve to je neverovatno – potanko Đorđe opisuje proces nastajanja umetničkih dela.

Ne zaboravlja ni da skrene pažnju na činjenicu da boje igraju značajnu ulogu u seriji “Otisak života“ i da je crna, kako kaže, tipično grafičarska, odnosno da je njeno bogatstvo odraz kvalitetne grafike i da je izuzetno voli.

– Svaka boja predstavlja unutrašnji karakter i energiju portretisane osobe. Delom se to odnosi na neka književna dela koja vizualizujem, a posredstvom razgovora sa tim osobama i emocije koju sam prepoznao stvaram miris boje. U ovoj seriji sam prepoznao cirkulaciju, život, smrt, proces življenja i ponovno rađanje zbog čega zemljani ton i karakter boja preovladavaju na ovim portretima – govori bivši dvostruki dobitnik prestižne Dositejeve stipendije koju država dodeljuje iz Fonda za mlade talente.

Srbobranac još uvek nema svoj atelje i to je, dodaje, boljka svakog umetnika posle završenih studija.

– Voleo bih da imam svoj mir i privatan prostor gde bih mogao da radim i izražavam svoje ideje. Planiram da napravim nešto u svojoj kući za početak. Što se tiče planova za ovu godinu, želim da izlažem što više kako bi me videla šira publika i da produkciju “Otiska života“ uradim na najbolji mogući način. Već imam zakazanu izložbu u Kulturnom centru Vrbas, zatim i u Galeriji Saveza likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) u Novom Sadu čiji sam član, a pregovaram i za izložbe u Beogradu i u južnom delu naše zemlje – zaključuje Đorđe Ćorić uz podsećanje da je prestižna otkupna nagrada “Diploma za grafiku“ u Tuzli predstavljala krunu uspešne 2018. godine.

Inače, svi zainteresovani izložbu “Otisak života“ u ovdašnjem Domu kulture mogu pogledati do 30. januara.

Darko Vujinović